Iako su osmi\u0161ljene za djecu sa PSA-om, kasnija istra\u017eivanja potvrdila su njihovu u\u010dinkovitost i kod djece s drugim razvojnim te\u0161ko\u0107ama (Haggerty i sur., 2005; Toplis i Hadwin, 2006) te kod djece bez razvojnih te\u0161ko\u0107a (Benish i Bramlett, 2011). Djeca i osobe sa PSA-om, s obzirom na svoja obilje\u017eja koja se odnose na kognitivnu nefleksibilnost i stereotipnost u mi\u0161ljenju i pona\u0161anju, ponekad bolje reagiraju na socijalne pri\u010de od osoba tipi\u010dnog razvoja ili od osoba s drugim tipom razvojnih te\u0161ko\u0107a. Ako usvoje odre\u0111eno pravilo koje se provla\u010di kroz socijalnu pri\u010du, tada su se upravo zbog navedenih obilje\u017eja sklona jako striktno dr\u017eati navedenih pravila, te je time i uspje\u0161nost socijalne pri\u010de ve\u0107a. Primjerice, dje\u010dak koji je pokazivao te\u0161ko\u0107e s \u010dekanjem u redu za u\u017einu, nakon \u0161to je uslijed izlaganja socijalnoj pri\u010di nau\u010dio \u010dekati u redu bez izra\u017eavanja nepo\u017eeljnih pona\u0161anja, toliko se stereotipno dr\u017eao navedenog pravila da je svakom djetetu koje negoduje ponavljao navedeno pravilo koje se odnosi na vje\u0161tine \u010dekanja u redu. Upravo zbog spomenute rigidnosti u pona\u0161anju nekih skupina preporu\u010duje se kori\u0161tenje fleksibilnih izraza (\u201cponekad\u201d, \u201cuglavnom\u201c, \u201e\u010desto\u201c) umjesto nefleksibilnih (\u201euvijek\u201c i \u201enikad\u201c) (Hutchins, 2012; Goodman-Scott i Carlisle, 2015).<\/p>\n\n\n\n
Kad je u pitanju uzrast osoba za koje se osmi\u0161ljavaju socijalne pri\u010de, pokazala se ve\u0107a u\u010dinkovitost kad se provode s djecom nego s adolescentima i odraslima (Rodriguez, Pastor-Cerezuela, Tijeras-Iborra i Inmaculada Fernandez-Andres, 2019).<\/p>\n\n\n\n